Investicije u farmaciju migriraju ka SAD, Evropa rizikuje gubitak suvereniteta

Globalni uspon Indije i Kine, u kombinaciji sa protekcionističkim politikama bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa i procesom deindustrijalizacije u Evropi, podstakao je zabrinutost oko sposobnosti kontinenta da održi konkurentnost u farmaceutskom sektoru. Strahuje se i da bi evropski zdravstveni suverenitet mogao biti dodatno ugrožen.

Trampova administracija brzo je reagovala kroz industrijske mere, preteći uvođenjem carina i podstičući farmaceutske laboratorije da vrate proizvodnju u SAD. Cilj je bio da se američki sektor ojača i da kompanije ne trpe kazne zbog proizvodnje u inostranstvu.

Ova strategija je već počela da donosi rezultate. Farmaceutske kompanije su od početka godine najavile investicije vredne više od 500 milijardi dolara, prema podacima američke asocijacije PhRMA. Većina tih najava još uvek je preliminarna, ali naglašava značaj američkog tržišta u planovima farmaceutskih grupacija.

Veliki deo ovih investicija pokreće strah od gubitka tržišne pozicije. SAD su glavni izvor prihoda za farmaceutske kompanije – čine više od polovine globalne prodaje, iako Evropa ima veću populaciju.

U poslednjim decenijama laboratorije su sve više zavisile od američkog tržišta. Kompanije kao što su AbbVie, Gilead, Bristol Myers Squibb, Amgen, Lilly i Pfizer ostvaruju između 60% i 75% prihoda u SAD. Johnson & Johnson i danski Novo Nordisk zarađuju oko 57%, britanski GSK 52%, francuski Sanofi 49%, dok švajcarski Roche i Novartis ostvaruju 48% i 42% prihoda u SAD.

U Evropi se pomno prate najave o američkim investicijama. One mogu značiti da laboratorije prioritet sada daju američkom tržištu, što dodatno slabi evropsku poziciju. U pismu predsednici Evropske komisije Ursuli von der Leyen, 32 direktora velikih farmaceutskih kompanija upozorila su Brisel na hitnu potrebu da Evropa ostane atraktivna za investicije. U suprotnom, kako navode, postoji rizik od “egzodusa” kapitala u SAD, što bi dodatno ugrozilo evropsku industriju.

Evropa je već doživela sličan udar krajem 1990-ih i početkom 2000-ih, kada je izgubila deo dominacije u farmaceutskoj proizvodnji u korist azijskih konkurenta. Pritiske na snižavanje cena lekova i traženje ušteda od strane evropskih vlada kompanije su nadoknađivale preseljenjem proizvodnje u Kinu i Indiju, gde su troškovi rada i regulative bili niži.

Posledica je fragmentacija proizvodnih lanaca i jačanje pozicije Kine i Indije u sektoru generičkih lekova i aktivnih sastojaka. Dok Evropa i dalje igra ključnu ulogu u farmaceutskoj industriji, njen udeo u globalnoj proizvodnji aktivnih sastojaka pao je sa više od 80% krajem 1990-ih na oko 30% danas. U međuvremenu, Kina i Indija zauzimaju 35%, odnosno 20% tržišta.

Evropa je takođe izgubila deo zdravstvenog suvereniteta, naročito u proizvodnji antibiotika. Studija nemačke asocijacije Pro Generika pokazuje da tri od najčešće korišćenih antibiotika u Evropi danas imaju samo jednog ili dva proizvođača. Ukupno, 80% aktivnih sastojaka koji se koriste u lekovima u Evropi sada dolazi iz Indije i Kine.

Ipak, Evropa je zadržala relativnu prednost u oblasti inovativnih lekova, čija proizvodnja i razvoj zahtevaju kompleksnije tehnologije koje azijski proizvođači još ne mogu u potpunosti da repliciraju. Međutim, ambicije SAD da ojačaju proizvodnju inovativnih tretmana, kroz masivne investicione projekte, predstavljaju dodatnu pretnju za evropski sektor.

Farmaceutske kompanije traže od Evrope mere koje bi poboljšale atraktivnost kontinenta, uključujući i povećanje cena lekova. Većina evropskih vlada, suočena sa ograničenim budžetima, ne pokazuje spremnost da to prihvati. Bez zajedničke strategije EU za razvoj sektora, laboratorije strahuju da će konkurenti, posebno Kina, dodatno napredovati kroz državne investicije u istraživanje, razvoj i bioproizvodnju.

U ovoj situaciji, Evropa mora ubrzati donošenje odluka i strateških inicijativa kako bi očuvala svoju poziciju u globalnoj farmaceutskoj industriji, piše francuski Le Monde.