Bosna i Hercegovina bliža pridruživanju SEPA sistemu plaćanja

Bosna i Hercegovina je blizu pridruživanja jedinstvenom području plaćanja u eurima (SEPA). To je jedna od retkih evropskih država koja još nije deo ovog sistema, što za zemlju ima značajne finansijske posledice.

Pridruživanje SEPA-i neće značiti uvođenje eura kao zvanične valute u BiH, već će omogućiti jednakost bh. građana i privrednih subjekata u domaćim i prekograničnim platnim transakcijama sa državama koje već učestvuju u SEPA-i. Konkretno, ta jednakost podrazumeva:

Smanjenje naknada za dolazne i odlazne novčane transakcije, što će građanima i privredi doneti značajne uštede. Svetska banka procenjuje da su ove naknade u BiH i drugim zemljama koje nisu deo SEPA-e šest puta veće nego u državama koje jesu. Guvernerka Centralne banke BiH (CB BiH) Jasmina Selimović istakla je da se godišnje za transakcije vezane za BiH naplati čak oko 100 miliona eura.

Unapređenje bh. platnog sistema, što će uključivati i uvođenje instant plaćanja. Instant plaćanja omogućavaju da transakcije budu znatno brže i da se realizuju i tokom neradnih dana, čime se eliminiše čekanje da plata ili penzija “legnu” na račun od trenutka uplate.

Pridruživanje SEPA-i posebno je značajno i zbog bh. dijaspore, koja šalje veliki iznos novca u matičnu državu. Prema podacima Centralne banke, doznake dijaspore generišu oko 10 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) BiH, što znači da će se ulaskom u SEPA sistem dodatno unaprediti ukupna ekonomija zemlje.

Očekivalo se da će BiH ove godine postati deo SEPA-e, ali se to nije desilo. Ipak, nadležni su uvereni da će pridruživanje biti ostvareno do proleća sledeće godine. Državna vlast je svoj deo posla završila, dok entitetske vlasti treba da kompletiraju preostale obaveze. Ukoliko BiH ne pristupi SEPA-i do proleća, postoji rizik da će proces morati da se započne ispočetka, jer Evropska unija planira da ažurira propise koji regulišu SEPA-u.