Ko su sljedeće mete Bijele kuće?
Nakon hapšenja venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura i njegove supruge pod izgovorom zaštite nacionalne bezbednosti SAD, čak pet država se pominje kao potencijalne mete spoljnopolitičkih apetita Donalda Trampa.
Tramp, sprovodeći kako navodi Monrou doktrinu iz 1823. godine, koju je preimenovao u „Donrou doktrina”, istakao je da namerava da u potpunosti učvrsti američku nadmoć na zapadnoj polulopti. U tom pogledu se navodi pet država koje su, prema izjavama američkog predsednika, moguće mete operacija sličnih onoj u kojoj je uhapšen Maduro.
Grenland
SAD već imaju vojnu bazu na Grenlandu, odnosno bazu svemirskih snaga Pitufik, ali takvo vojno prisustvo prema Trampovim rečima ne zadovoljava potrebe američke bezbednosti. „Grenland nam je potreban sa stanovišta nacionalne bezbednosti. Svuda oko Grenlanda su ruski i kineski brodovi”, rekao je Tramp.
Grenland, kao arktičko ostrvo i deo Kraljevine Danske, nalazi se otprilike 3.200 km severoistočno od SAD. Bogat je retkim mineralima koji su ključni za proizvodnju pametnih telefona, električnih vozila i vojne opreme. Takođe zauzima stratešku lokaciju u severnom Atlantiku, omogućavajući pristup sve važnijem arktičkom krugu. Kako se polarni led bude topio, očekuje se otvaranje novih plovnih puteva.
Grenlandski premijer Jens Frederik Nilsen odgovorio je Trampu opisujući ideju američke kontrole nad ostrvom kao „fantaziju”. „Nema više pritiska, insinuacija ni fantazija o pripajanju. Otvoreni smo za dijalog, ali to se mora dogoditi putem odgovarajućih kanala i uz poštovanje međunarodnog prava”, rekao je Nilsen. Danska premijerka Mete Frederiksen izjavila je da Trampa treba shvatiti ozbiljno i da je Grenland više puta ponovio da ne želi da bude deo Sjedinjenih Država.
Kolumbija
Samo nekoliko sati nakon operacije u Venecueli, Tramp je upozorio kolumbijskog predsednika Gustava Petra da „pazi na sebe”. Kolumbija poseduje značajne rezerve nafte i glavni je proizvođač zlata, srebra i uglja u regiji, ali je i ključno središte za trgovinu kokainom.
Odnosi dvojice predsednika su na najnižoj tački otkako su SAD u septembru počele da napadaju brodove na Karibima tvrdeći da prevoze drogu. Tramp je izjavio da Kolumbijom vlada „bolestan čovek koji pravi kokain i prodaje ga Americi”, dodavši da to „neće raditi još dugo”. Na pitanje o mogućoj vojnoj operaciji, Tramp je odgovorio: „Meni to zvuči dobro”.
Iran
Iran se suočava sa masovnim protestima, a Tramp je upozorio da će vlasti tamo biti „vrlo teško pogođene” ako strada još demonstranata. Iako Iran geografski ne pripada „Donrou doktrini”, Tramp je ranije pretio režimu nakon što je prošle godine napao njihova nuklearna postrojenja. Ti napadi su usledili nakon sukoba Irana i Izraela. Na sastanku Trampa i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua prošle sedmice, Iran je bio glavna tema, a pominje se mogućnost novih napada tokom 2026. godine.
Meksiko
Trampov povratak na vlast 2025. godine obeležen je naredbom o preimenovanju Meksickog zaliva u „Američki zaliv”. On tvrdi da meksičke vlasti ne čine dovoljno da zaustave protok droge i ilegalnih imigranata. Tramp je naglasio da se droga „preliva” kroz Meksiko i da se nešto mora preduzeti. Meksička predsednica Klaudija Šeinbaum javno je odbacila svaku mogućnost američke vojne akcije na meksičkom tlu.
Kuba
Kuba je pod američkim sankcijama od početka šezdesetih godina i održavala je bliske odnose sa Madurom. Tramp je sugerisao da vojna intervencija možda neće biti potrebna jer je Kuba „spremna da padne” zbog nedostatka prihoda. Američki državni sekretar Marko Rubio, sin kubanskih imigranata, odavno poziva na promenu režima, poručivši zvaničnicima u Havani da bi trebalo da budu zabrinuti.
